“Da biste uništili kulturu, ne morate spaliti knjige. Dovoljno je da ih ljudi prestanu čitati.” – Ray Bradbury
Zašto učenici ne čitaju lektire? Ovo se sigurno pita svaki profesor. Živimo u vremenu u kojem su nam sve informacije dostupne na internetu. Pogotovo one informacije koje se odnose na kratke sadržaje lektira. Učenici većinom sude knjige po broju stranica. Zavrti im se u glavi kad im netko kaže da moraju pročitati knjigu od 300 stranica. Zar su knjige zaista toliko dosadne? Nekada nije bilo mobitela, računala, tableta te najrazličitijih tehnoloških stvarčica koje postoje danas. Upravo je knjiga bila ta koja je odvodila ljude u nepoznate krajeve, magične avanture i upoznavala ih s najčudnijim likovima. Za neke je ljude to i danas tako, ali nažalost sve ih je manje. Knjiga je postala samo običan predmet koji ima svoje mjesto na polici i funkciju da skuplja prašinu. Znam da svako ima žanr koji voli i da nisu sve knjige za svakoga. Neke knjige su teže, a neke lakše za shvatiti. Je li to razlog tolikoj sabotaži knjiga? Još jedna otegotna okolnost je i činjenica da je mnogo filmova snimano po knjigama. Znam da film ima svojih prednosti, ali u filmu je mnogo toga izmjenjeno i skraćeno u odnosu na knjigu. Nije li bolje onda uživati u knjizi? Knjizi koja nam daje mogućnost boljeg izražavanja te razvija maštu. Čovjek je oduvijek imao potrebu umjetnički se izraziti i ako znamo da je književnost umjetnost, zašto je uništavamo ne čitajući? Samo zato jer nam se ne da. Hajde ti isti/ista koji/koja čitaš ovo, upitaj se kada si zadnji put pročitao/la knjigu? Za kraj još jedan citat.” Knjiga nije hrana, ali je poslastica”.-Tin Ujević
Bruno Butorac